Месец дана америчко-израелског рата против Ирана: Шта се све десило

Изненада, док су се водили преговори, Америка и Израел су здруженим снагама напали Иран из ваздуха 28. фебруара.

Прекид ватре, упркос америчком предлогу, који је Иран одбио, није на видику.

Првог дана америчко-израелског напада на Техеран, убијен је врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи.

Као одговор, Иран је лансирао ракете и борбене дронове ка Израелу и земљама у Персијском заливу у којима Сједињене Америчке Државе има војне базе и које Техеран сматра америчким савезницима.

Уместо ајатолаха Алија Хамнеија, Иран је за новог врховног вођу именовао његовог сина, Моџтабу Хамнеија, али се он од тада није јавно појављивао.

Један од кључних догађаја у претходних 30 дана је одлука Ирана да блокира Ормуски мореуз, узак морски теснац од 33 километра, једног од најважнијих у свету за превоз нафте и течног гаса.

Због тога су, први пут од почетка руске инвазије на Украјину фебруара 2022, уздрмана светска енергетска тржишта, а цена нафте је скочила изнад 100 долара по барелу.

Према до сада достуопним подацима, више од 4.500 људи је погинуло у сукобима на Блиском истоку, који се проширио и на Либан, јер је Израел опет покренуо ваздушне и копнене нападе на положаје војно-политичке групе Хезболах.

Шта хоће Трамп?

Америка је кренула у рат против Ирана, како је председник Доналд Трамп говорио, због његове сталне нуклеарне претње, али и намере да се свргне режим.

Током 12-дневног сукоба Израела и Америке против Ирана у јуну 2025, америчке снаге су гађале иранска нуклеарна постројења моћним бомбама.

Трамп је тада тврдио да је ирански нуклеарни потенцијал „уништен".

Израел и Америка упорно тврде да Иран годинама настоји да направи нуклеарно оружје и да стога представља претњу, а из Ирана су одлучно узвраћали да је његов нуклеарни програм искључиво мирнодопски.

Од почетка напада, Трамп је више пута понављао да је Иран „обезглављен" и да је „остварена победа".

Али ирански отпор га демантује.

Претходних недеља, Трамп је оштро претио Техерану да ће га потпуно уништити, да га чекао пакао и огањ ако не прихвати понуђене услове за мир и ако не одблокира Ормуски мореуз - који до почетка ваздушних напада није ни био блокиран.

Онда би потпуно променуо плочу и говорио о „добром току преговора" са иранским представницима, иако Техеран негира да се било какви преговори воде.

Рингишпил изјава америчког председника се наставља из дана у дан.

У само 24 сата, рекао је да су иранска морнарица и авијација „потпуно" збрисане, да је у америчким нападима уништено „готово 90 одсто" иранских лансера ракета и „вероватно више од 90 одсто" пројектила које имају.

У случају да Техеран не пристане на услове примирја, Америка ће „наставити да их разноси без задршке и паузе", поручио је.

А онда је одступио и рекао да одлаже нападе на иранска енергетска постројења за још 10 дана (до 6. априла) јер је задовољан током преговора.

Док Трамп наставља да збуњује све, у редовима Републиканске странке и његовог покрета МАГА (Make America Great Again - Учинимо Америку поново великом) расте незадовољство због покретања рата против Ирана.

Један од највећих потреса уследио је због оставка шефа америчке службе за борбу против тероризма Џоа Кента који се отворено успротивио сукобу на Блиском истоку.

Иран „не представља непосредну претњу“ за САД и Трампова администрација је „започела овај рат под притиском Израела“ и његовог моц́ног америчког лобија, написао је Кент на мрежи Иксу, образложивши оставку.

Ново незадовољство међу Трамповим републиканцима изазвала је информација из војне команде да се, по председниковом распорођењу, планира слање неколико хиљада 1.000 маринаца, претежно падобранаца из елитне ваздушно-десантне јединице на иранско копно.

Конгресменка Ненси Мејс из Јужне Каролине критиковала је распоређивање трупа пошто су званичници одбране одржали брифинг иза затворених врата.

„Управо сам изашла са брифинга Представничког одбора у вези са ратом против Ирана.

„Нец́у да подржим слање снага у Иран, а тај став ми је још чвршћи после овог брифинга“, написала је Мејс у ​​објави на мрежи Иксу.

Војни стручњаци су за ББЦ рекли да би одлука о слању маринаца на острвце Карг у намери да се одблокира Ормуски био више него ризичан потез.

Кључни догађаји

28. фебруар - Почетак америчко-израелских напада на Иран. У првом нападу, убијен је досадашњи врховни верски вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеи. Иран од тада узвраћа, гађајући Израел, али и суседне земље: Уједињене Арапске Емирате, Бахреин, Катар, Саудијску Арабију, Ирак и Оман. На мети иранских ракета и дронова су највише америчке војне базе у региону, као и рафинерије и постројења за десалинизацију воде.

28. фебруар - Погођена је школа у Ирану, када је убијено 168 људи, углавном деце. ББЦ тим за утврђивање чињеница закључио је да је Америка крива за напад, јер је школа погођена ракетом 'томахавк' коју не поседују ни Израел ни Иран. Више о нападу прочитајте ОВДЕ.

Почетак марта - Израел је покренуо нападе и на Либан, тврдећи да гађа положаје војно-политичке групе Хезболах која је претходно испалила ракете ка овој земљи. Наређена је евакуација више од 700.000 људи.

7. и 8. март - Израелске снаге погодиле су велику рафинерију у Техерану, изазвавши велико загађење ваздуха и појаву црне кише. Више о томе прочитајте ОВДЕ.

8. март - Моџтаба Хамнеи, син Алија Хамнеија, именован је за новог врховног вођу Ирана. Ко је Моџтаба Хамнеи прочитајте у посебном тексту.

9. март - Први пут од почетка руско-украјинског рата 2022. године, цена нафте по барелу премашила је 100 долара на светском тржишту, а у једном тренутку била је 120 долара.

10. и 11. март - Иран је планирао да минира Ормуски мореуз, али је америчка војна команда изнела тврдњу да је потопила 16 иранских бродова који су имали задатак да поставе мине.

11. март - Ирански званичници потврдили су да је и Моџтаба Хамнеи рањен, али лакше, и да је на „сигурној локацији".

11. и 12. март - Саопштено је да је од 28. фебруара, у Ормуском мореузу, као и другим поморским путевима у региону погођено најмање 13 трговачких бродова.

11. март - Међународна агенција за енергетику пустила је „највец́е количине нафте у историји" - 400 милиона барела - у намери да 'смири' тржиште.

11. март - Шпанија је објавила да повлачи амбасадора из Израела, само неколико дана после одбијања подршке те земље америчко-израелској војној акцији против Ирана.

12. март - Амерички војни званичници рекли су Конгресу да је прва недеља рата са Ираном коштала САД око 11,3 милијарди долара (око 9,8 милијарди евра).

13. март - Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је да је нови ирански врховни вођа Моџтаба Хамнеи „вероватно унакажен" у нападу 28. фебруара.

17. март - Оставка Џоа Кента на место шефа америчке службе за борбу против тероризма. У образложењу оставке успротивио се рату против Ирана и рекао је да Техеран није представљао директну претњу под САД.

17. март - У израелском ваздушном нападу убијен је Али Лариџани, шеф иранске службе безбедности, по многима други човек Ирана после ајатолаха, и мозга свих иранских стратегија.

18. март - Израел је гађао највеће гасно поље на свету, ирански Јужни Парс. У знак одмазде, Иран је напао катарски Рас Лафан, што је довело до наглог пораста цена гаса широм Европе. Трамп је изјавио да није био обавештен да ће Израел напасти иранско гасно постројење, а после његовог захтева Израел је прихватио да више не удара на енергетска постројења Ирана.

18. март - Израел је убио још једну важну политичку фигуру у иранском руководству, министра обавештајних послова Исмаила Хатиба.

19. март - Званичници америчких обавештајних служби пред Конгресом су рекли да ирански режим „јесте ослабљен, али није поражен".

20. март - Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху појавио се на конференцији за новинаре, демантујући гласине да је мртав или рањен.

21. март - Трамп је запретио Ирану да ће, ако не одблокира Ормуски мореуз у року од 48 сати, САД „уништити њихове разне електране, почевши од највец́е“.

23. март - Трамп је рекао је наредио да се у наредних пет дана не нападају иранска енергетска потројења због „веома добрих и продуктивних разговора" у вези са „потпуним и тоталним решавањем“ непријатељстава. Ирански званичници су негирали да се воде било какви преговори.

24. март - Америка је припремила и преко посредника Пакистана доставила Ирану мировни план од 15 тачака у којем се, између осталог, од Ирана тражи одрицање од нуклеарног програма и ограничавање ракетне прозводње, а заузврат ће му бити укинуте санкције. Техеран је узвратио сопственим условима, пре свега обустава свих напада на Иран, али и широм Блиског истока, као и да му буде исплаћена ратна одштету.

25. март - Трамп је поново запретио Ирану, рекавши да ће САД „постати његова ноћна мора" ако не пристане на мировни споразум.

26. март - Шеф Беле куће још једном је ублажио изјаву, дајући нови рок за постизање споразума - до 6. априла, а Израел саопштио да је убио Алирезу Тангсирија, команданта морнарице Иранск револуционарне гарде.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk