Foto-dnevnik „Avganistan izbliza“: Svi putevi vode u Kabul

U trećem nastavku serijala, fotograf Konstantin Novaković vodi nas sa severa Avganistana u glavni grad Kabul.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Obzirom da je i u vreme moje posete Avganistan bio ratna zona, bezbednosnu situaciju sam pratio mesecima unapred i pažljivo se spremao za put. O turbuletnoj ratnoj istoriji zemlje svedoči i uništena sovjetska oklopna tehnika koja se može i dalje videti pokraj glavnog puta u dolini Panjšir na putu sa severa do glavnog grada Kabula.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Konvoj kamiona na magistralnom putu AH76 koji spaja sever Avganistana sa Kabulom. Značajan deo polovnih vozila na avganistanskim drumovima dolazi iz Evrope, a natpis na prvom kamionu ukazuje na moguće poreklo iz neke od zemalja bivše Jugoslavije.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Iz Kabula nam decenijama stižu najstrašnije vesti o ratnim razaranjima. Uprkos takvoj uvreženoj predstavi kao i svim nedaćama koje su ga zadesile u novijoj istoriji, glavni grad Avganistana je u vreme moje posete (2013) bio dinamičan višemilionski grad koji se ubrzano razvijao i bio magnet za radnike migrante iz siromašnih, ruralnih područja ove velike zemlje. Tokom istorije, Kabul je zbog geografskog položaja predstavljao značajnu tačku na mapi Azije i bio važna odrednica na razmeđi trgovačkih puteva. Panoramom grada dominiraju brda Asamai (levo) i Šir Darvaza (desno), između kojih teče reka Kabul. Na njihovim padinama nikla su brojna naselja u kojima se živi bez tekuće vode i kanalizacije. Prenaseljenost i neadekvatna inftastruktura predstavljaju značajan problem u gradu čija populacija premašuje četiri miliona stanovnika.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Palata Darul Aman sagrađena je dvadesetih godina prošlog veka u vreme Aminulaha Kana, prvog kralja Avganistana čija je vladavina obeležena modernizacijom zemlje i približavanjem zapadu. Pošto je pretrpela teška oštećenja tokom sukoba devedesetih i decenijama stajala velikoj meri razrušena, obnova i restauracija ovog monumentalnog zdanja završena je pre dve godine.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Nedaleko od centra grada nalaze se Baburovi vrtovi, retka oaza mira i zelenila u uzavrelom gradu. Babur, rodonačelnik dinastije Mogula koji je za prvu prestonicu izabrao Kabul naložio je izgradnju ovog vrtnog kompleksa o čemu svedoči u Baburnami, knjizi njegovih memoara. U okviru kompleksa nalazi se i njegova grobnica uokvirena parapetima od belog mermera.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Prizor iz bazara na otvorenom u centru grada. Usled nedostatka adekvatne infastrukture sanitarni uslovi u većem delu Kabula su izuzetno loši, a tokom kišnih perioda godine redovno dolazi do izlivanja fekalnih voda iz otvorenih kanalizacionih kanala kakvi su još uvek rasprostranjeni u gradovima Avganistana. U to vreme još nije bilo aplikacija niti sajtova koji omogućavaju praćenje situacije na terenu, pa sam se oslanjao na mape koje bi povremeno objavljivale neke od međunarodnih organizacija, putničke forume, grupe na Fejsbuku, a stupio sam u kontakt i sam Avganistancima putem putničke mreže 'CouchSurfing'. Putujući na nekonvencionalan način imao sam priliku da doživim Kabul, kao i ostatak zemlje iz ugla koji se retko kome pruža, boravivši u kućama i stanovima domaćina sa kojima sam ostvario iskrena prijateljstva. Tokom čitavog boravka slobodno sam šetao ulicama i komunicirao sa lokalcima. Nijednom nisam sreo stranca na ulici, sa izuzetkom onih koje sam viđao u blindiranim vozilima.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Prodavac u Ka Faroši, delu bazara u starom delu grada specijalizovanom za prodaju ptica. U njegovim uskim ulicama nalaze se desetine prodavnica sa ponudom najrazličitijih vrsta ptica, od lokalnih do egzotičnih, kao i kaveza, hrane i opreme za uzgoj prica. Uzgajanje golubova ali i lokalnih vrsta poput jarebice kamenjarke veoma je rasprostranjeno širom zemlje.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Oglasna tabla bioskopa Pamir prikazije repertoar koji se sastoji od bolividskih i paštunskih filmova. Iako Avganistan ima dugu kinematofrafsku tradiciju koja je vrhunac doživela 1970-ih godina prošlog veka, najpopularniji su filmovi iz zemalja Indijskog potkontinenta, a pre svega iz pakistanske paštunske Polivud produkcije čije je sedište u Pešavaru. Poslednju deceniju obeležilo je i buđenje lokalnih umetničkih scena poput likovne, muzičke i filmske ali i grafita koji se sve češće viđaju u javnim prostorima širom grada, kao glas novih generacija sa primetnom ulogom žena.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, U svakoj gradskoj četvrti postoji više malih pekara u kojima se lokalno stanovništvo snabdeva svežim nanom - avganistanskim hlebom. Kao i u ostalim zemljama srednje i južne Azije, hleb se peče na tradicionalni način u tandurima, cilindričnim glinenim pećima. Tokom boravka u Avganistanu otkrio sam da srpski i dari, varijanta persijskog koji se govori na severu zemlje i koji je jedan od dva zvanična jezika imaju dosta zajedničkih reči. To je možda najuočljivije kod hrane pa je tako na primer pirinač/berenč, nar/anar, patlidžan/badliđan, baklava/baklava, ćevap/kebab. Tu su takođe takođe i mnogi drugi primeri poput barjak/barjak, česma/češme, kao verovatno i desetine drugih reči iz različitih oblasti koje su Osmanlije preuzele iz persijskog i donele ih na Balkan.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Unutar monumentalnog kraljevskog mauzoleja na vrhu brda Tepe Maranđan nalaze se grobnice Muhameda Nadir Šaha i Muhameda Zahir Šaha, dvojice monarha čija je vladavina obeležila značajan deo 20. veka. U pozadini se vidi nadzorni balon američke vojske koji je do nedavnog povlačenja konstantno bio u vazduhu, postavši delom vizure grada.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Grupa dečaka na brdu Maranđan, popularnom mestu za puštanje zmajeva. Zmajarstvo, lokalno poznato kao gudiparan bazi veoma je rasprostranjeno širom zemlje pre svega među decom i mladima. Ovaj tradicionalni vid razonode u Avganistanu koji je svetskoj publici približio roman „Lovac na zmajeve” Haleda Hoseinija bio je zabranjen u vreme vladavine talibana devedesetih, a sudeći prema najnovijim vestima, zmajeva ponovo više nema nad Kabulom.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, U podnožju brda Asamai nalaži se šiitska Sakhi džamija, prepoznatljiva po svojim živopisnim, tirkiznim kupolama. Najveći procenat šiita u Avganistanu su Hazare, koji čine nešto manje od 10 odsto ukupne populacije. Tokom poslednje decenije zabeleženo je više terorističkih napada na ovo svetilište.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Hinduistički hram posvećen Boginji nade nalazi podnožju brda Asamai. Iako prisustvo hindusa u Avganistanu traje vekovima, najveći deo ove zajednice koja danas broji svega oko 50-ak ljudi napustio je zemlju posle sovjetske invazije. Uprkos uveravanju talibanskih vlasti, njihova dalja sudbina i ostanak u zemlji ostaje neizvesna.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Obeležavanje rođendana Fidela Kastra u bašti Međunarodnog PEN centra. Ovom prigodom, lokalni muzičari izvodili su obrade kubanskih standarda na dariju, među kojima se našla i čuvena Asta Siempre, Komandante. Tokom poslednje dve decenije u Kabulu je prisutna dinamična muzička scena u kojoj su zastupljeni različiti stilovi od avgan-popa do alternativnih žanrova inspirisanih zapadom. Ahmed Šah Masud, nacionalni heroj Avganistana se kao jedan od najvećih gerilskih boraca 20. veka često poredi sa Čeom Gevarom pa otuda i nadimak „Avganistanski Če Gevara“. Tu je i činjenica da je sam Masud rado čitao Maova i Čeova dela ali i proučavao taktiku gerilske borbe. Otuda i popularnost Če Gevare čiji se lik može videti na mnogim mestima, od stikera na automobilima do majica koje danas često nose mladi. Poslednje dane boravka u Kabulu proveo sam u skromnom studentskom stanu sa mladim i progresivnim ljudima, novinarima i muzičarima koji su bili u toku sa svim dešavanjima van zemlje.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, U Kabulu sam imao nekoliko, u svakom smislu, veoma različitih domaćina - pa sam tako imao priliku da se družim sa lokalnim narko dilerima i građevinskim investitorima, bio pozivan na žurke na kojima su se ispijale ogromne količine viskija i votke i duvao hašiš, ali i da iskusim tradicionalno paštunsko gostoprimstvo kod ljudi izuzetno tradicionalnih shvatanja koji muziku i filmove smatraju za haram, a koji su po svemu sudeći bili talibani. Poslednjeg dana boravka našao sam se u pogrešno vreme ispred štićenog objekta (vojne bolnice), te sam bio uhapšen i pripadnici bezbednosne službe su me satima ispitivali. Najviše rangirani oficir, sovjetski đak,bio je prijateljski nastrojen i objasnio mi na tečnom ruskom kako sam imao sreće obzirom da je vojnik koji me je priveo sa uperenim kalašnjikovom imao dozvolu da puca.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Terminal na kabulskom aerodromu Hamid Karzai krase murali sa prikazima predsednika Karzaija i nacionalnog heroja Ahmeda Šaha Masuda. Za razliku od višestrukih bezbednosnih prstenova na međunarodnom terminalu, na domaćem gotovo da i nema bezbednosnih provera. I pored svih neverovatnih iskustava, osetio sam veliko olakšanje u trenutku kada se avion „odlepio“ od piste, ali i postao svestan sopstvene privilegovanosti u odnosu na većinu stanovnika ove divne ali nesrećne zemlje. Skorašnja dramatična dešavanja na kabulskom aerodromu probudila su mi sećanja na dan kada sam napustio Kabul.

Autor fotografije, Konstantin Novakovic/BBC

Potpis ispod fotografije, Putnik i fotograf Konstantin Novaković obišao je Avganistan 2013, godinama pre povratka talibana na vlast. Odlučio je da na put u zemlju, iz koje decenijama stižu najstrašnije vesti o ratnim razaranjima i napadima, krene kopnenim prevoznim sredstvima - automobilima i autobusima. Jer, kako kaže, „jedino takav vid putovanja, u kojem putnik deli prevozna sredstva sa stanovništvom, utapajući se u lokalni život, pruža najbolje mogućnosti da se doživi i shvati zemlja koja se posećuje".