Србија и обичаји: Теферич на Пештеру - вашар саткан од легенди и златника

Вашар, сабор или теферич, како га зову у пештерском селу Браћак, важи за један од најстаријих догађаја те врсте у Санџаку. После пандемијске паузе, стотине људи окупило се ове године подно брда Тројан у Пештеру, чувајући традицију од заборава. Према предању, баш на овом месту је епски јунак Алија Ђерзелез убио аждају засекавши мачем стену, из које је потом потекао извор. Овај догађај се наводно одиграо на Алиђун, који православни хришћани обележавају као Илиндан, а чије порекло се везује за старословенске паганске традиције повезане са култом Сунца, громова и кише. Последњих деценија све је више посетилаца из дијаспоре, пореклом из овог краја за које је теферич прилика да покажу сопстевно благостање, приказивањем својеврсних статусних симбола, огрлица нанизаних десетинама дуката које се израђују специјално за ову прилику. Аутор: Константин Новаковић

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Село Браћак на Пештерској висоравни налази се на територији Општине Тутин у Рашком округу.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, У непосредној близини места одржавања вашара налази се и извор Алије Ђерзелеза или Ђурђев извор. То је уједно и једини извор у овом делу Пештера и место из ког мештани од давнина захватају воду, за који неки верују и да је лековита.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, У стени крај извора се наводно могу видети отисци копита коња Алије Ђерзелеза, док је саму пукотину из које вода извире, према легенди, овај народни јунак начинио мачем.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Мештани кажу да је једини „исправан“ начин да се вода пије директно из пукотине у стени.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Вашар почиње око поднева када пристиже већина посетилаца.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Последних деценија заштитни знак сабора у Браћку постали су велики ђердани, начињени од злата, а која махом носе удате жене, док скромније верзије носе девојке.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Вашар привлачи велики број посетилаца.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Огрлице од златних дуката за људе из дијаспоре, пореклом са овог подручја, представљају ултимативни статусни симбол.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Осим што су поприлично тешки, ови ђердани начињени од дуката Франца Јозефа опточених златом, изузетно су вредни.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Број дуката увек је непаран, а рекорд су огрлице са 105 дуката, од којих сваки вреди око 1.000 евра, заједно са оковом израђеним по наруџбини.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Поред златних дуката, обавезни су и други детаљи, попут скупоценог накита.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Теферич достиже кулминацију у поподневним часовима, када се заигра коло.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Док највеће ђердане носе удате жене како би показале материјални статус, неудате девојке носе један или неколико дуката.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Вашар у Браћаку представља одличну прилику за локалне музичаре који тада лепо зараде.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Осим параде златницима, посетиоци из дијаспоре показују благостање и надметањем у плаћању наручених песама.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Задржала се традиција из прошлости - сабор је и данас прилика за упознавање девојака и момака.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Незаобилазна је и крушка за ударање, стандардни реквизит свих вашара.

Аутор фотографије, Константин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, По завршетку програма, већина посетилаца се разилази, али поједине породице остају на обронцима брда Тројан, уживајући не свежем ваздуху.