Жене и Србија: Великанке српске културе - 18 ствари које нисте знали о 18 књижевница, сликарки, филозофкиња које су крчиле пут осталима

У Дому Јеврема Грујића у Светогорској улици у Београду до 27. марта траје изложба о дамама које су прве имале дипломе, сликале, писале и бориле се за бољи положај жена у патријархалном српском друштву.

Аутор фотографије, Muzej grada Beograda

Потпис испод фотографије, Милица Стојадиновић Српкиња (1828-1878) била је прва српска песникиња, коју је Вук Стефановић Караџић звао „моја кћи из Фрушке", а Његош за њу рекао чувено: „Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори". Поред чувене лепоте, красио ју је и велики патриотизам те се потписивала као Српкиња. Сматра се и првом српском ратном дописницом. Кажу да је била заљубљена у Љубомира Ненадовића и одбијала многе просце због чега је остала неудата. На слици: таблотипија и фотографија коју је израдио Анастас Јовановић, а чува се у Музеју града Београда.

Аутор фотографије, Muzej grada Beograda

Потпис испод фотографије, Сервис за доручак за двоје Мине Караџић, удатој Вукомановић. Мина Караџић (1828-1894) ауторка је најзначајнијег Споменара у српској историји који је остао као важно сведочанство културне елите 19. века. Била је изузетно образована и говорила неколико језика. Ћерка Вука Караџића дружила се са Милицом Стојадиновић, а била је и инспирација за песму Бранка Радичевића „Певам дању, певам ноћу".

Аутор фотографије, Muzej grada Beograda

Потпис испод фотографије, Сликарка Полексија Тодоровић (1848-1939) била је прва жена која је осликала иконостас и заједно са мужем радила портрете - о фигуру, она детаље. Била је једна од најобразованијих Београђанки свог времена, говорила италијански и немачки, а у Заводу за младе девојке из угледних кућа учила је књижевност, историју, цртање, клавир и ручни рад. Фотографије Полексије Тодоровић као девојчице (у десном углу) и жене (горе лево), доле са породицом супругом Стевом Тодоровићем и ћерком Љубицом.

Аутор фотографије, Privatna kolekcija

Потпис испод фотографије, Драга Љочић (1855-1926) била је прва докторка наука у Србији и прва жена која је уписала факултет у време кад су они били резервисани за мушкарце. Због захтева да има исту плату као мушке колеге, заувек је изгубила државну службу. Као лекарка учествовала је у више ратова и имала чин поручника. Део изложбене поставке је и књига Гајење мале деце, коју је превела са руског. На слици Рељеф, рад Ђорђа Зечевића у гипсу.

Аутор фотографије, Privatna kolekcija porodice Veljković

Потпис испод фотографије, Бета Вукановић (1872-1972) била је једна од првих српских карикатуристкиња. Са супругом Ристом покренула је прву сликарску школу, а у Србију донела дух европског сликарства током каријере дуге 75 година. Рођена Немица заљубила се у српског сликара Ристу и после венчања стигла у Београд. Њихова кућа у Капетан Мишиној улици 13 била је прва са осликаном фасадом. На слици Бетине карикатуре горе десно Валцер, доле - Велики и мали и у средини карикатура Уроша Предића.

Аутор фотографије, Umetnička galerija Nadežda Petrović

Потпис испод фотографије, Надежда Петровић (1873-1915) била је много тога - српска сликарка, добротворка, жустра говорница, новинарка, фоторепортерка, болничарка и хероина Првог светског рата. Са четкицом се дружила и на фронту. На слици Жена са дететом, уље на платну,1905.

Аутор фотографије, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Потпис испод фотографије, На слици је писаћа машина Исидоре Секулић (1877-1958) прве жене академика у Србији. Она је говорила шест језика, а због критике Милована Ђиласа спалила је започето дело, које и данас остало под велом тајне. Као дипломирана математичарка и докторка филозофије, српску историју задужила је књижевним радом. Била је чланица Међународне организације писаца ПЕН и Антифашистичког фронта жена.

Аутор фотографије, Muzej grada Beograda

Потпис испод фотографије, Основна школа код Саборне цркве, данас школа „Краљ Петар Први", пројекат је прве дипломиране архитекткиње у Београду Јелисавете Начић (1878-1955). Поред ове прве савремене школске зграде, уређивала је Калемегдан, пројектовала цркву Александра Невског, као и први комплекс радничких станова у Београду. На образовање потрошила је цео мираз. Била је заточена у аустроугарском логору Нежидер где упознаје Луку Лукаја, албанског интелектуалца, са којим је добила ћерку по изласку на слободу.

Аутор фотографије, Muzej grada Beograda

Потпис испод фотографије, Марија Мага Магазиновић Геземан (1882-1968) у Београду је отворила прву школу плеса, која је изродила и Луја Давича. Звали су је српска Исидора Данкан. Била је професорка, педагошкиња и преводитељка. Прва је жена студенткиња Правног факултета који се сматрао бастионом мушкости и прва новинарка у тек основаној Политици, где је уређивала Женске стране и писала о важности образовања жена, као и прва библиотекарка. На слици је њена плесна група и Мага Магазиновић у средини.

Аутор фотографије, Muzej grada Beograda i UG Nadežde Petrović

Потпис испод фотографије, Видосава Ковачевић (1889-1913) за само 24 године живота имала је осам година сликарског стажа и прешла стваралачки пут од реализма до импресионизма и експресионизма, оставивши значајну заоставштину упркос трагичној судбини. Током Балканских ратова изгубила је брата, а затим умрла од туберкулосзе. На слици два њена портрета, уље на платну.

Аутор фотографије, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Потпис испод фотографије, Филозофкиња Аница Савић Ребац (1982-1953) са само 12 година превела је Бајрона, а активно се дописивала са неким од највећих писаца 20. века, попут Томаса Мана, чија дела је такође преводила. Уз Исидору Секулић и Ксенију Атанасијевић била је најученија српска жена. Јован Дучић је с правом оценио да ће њено дело критика прећутати, само зато што, како каже, „не знам ко би умео да о томе каже праву реч". Услед немања посла, са супругом је неко време живела у учионици Филозофског факултета, из ког су рано ујутро излазили. На слици њен превод Лукреција „О природи ствари" и посвета Исидори Секулић.

Аутор фотографије, Spomen zbirka Pavla Beljanskog

Потпис испод фотографије, Сликарка Зора Петровић (1894-1962) студирала је уметност, упркос противљењу родитеља. Успела је не само да дипломира, већ да има 12 самосталних изложби, била је део уметничког удружења ЛАДА. У време социјлаизма њене слике нису откупљиване и изненада је пензионисана. Тек после једног чланка у новинама 1951. који је њено дело повезао са средњевековним сликарством, враћа се на сцену. Од следеће године постала је професорка на Академији ликовних уметности. На слици у атељеу током четрдесетих година.

Аутор фотографије, Narodni muzej Valjevo

Потпис испод фотографије, Једна од најпознатијих и највећих српских песникиња Десанка Максимовић (1898-1993) негодовала је када је чула да јој у Ваљеву подижу споменик, па су морали да јој објасне како је посвећен поезији, а да само има њен лик. На слици шешир из Француске, сат и перле поете, која је за живота добила и много награда за објављених око 50 књига поезије и прозе.

Аутор фотографије, Arhiva porodice Pavlović

Потпис испод фотографије, Лепосава Бела Павловић (1906-2004) била је сликарка, професорка, преводитељка. Њен стан и атеље у Јевремовој улици опљачкани су 1996. и тада су одента многа значајна дела. У младости је била дворска дама и блиска пријатељица краљице Марије Карађорђевић, са којојм се спријатељила док је живела у Букурешту и студирала Ликовну академију и румунски језик.

Аутор фотографије, Dom Jevrema Grujića

Потпис испод фотографије, Сликарка, песникиња и модна дизајнерка Милена Павловић Барили (1909-1945) јеедина је Српкиња која је урадила насловну страну магазина Вог. На слици Модел плаве вечерње хаљине, 1. април 1940. Током свега 36 година живела је у Београду, Риму, Лондону, Паризу и Њујорку. Њену прву инострану изложбу, одржану у Лондону, најавио је чувени магазин Тајмс.

Аутор фотографије, Umetnička galerija SANU

Потпис испод фотографије, Дела прве српске композиторке Љубице Марић (1909-2003) изводили су највећи светски оркестри и била је прва жена која је дириговала Симфонијским оркестром Чешког радија. Добитница је бројних награда и признања, а дописна чланица САНУ постала је 1963, а редовна 1981. На слици њен портрет Николе Бешевића из 1927.

Аутор фотографије, Umetnička galerija SANU

Потпис испод фотографије, Љубица Цуца Сокић (1914-2009) цртање је учила од Зоре Петровић, са којом се касније и спријатељила и наследила њен атељ у згради Коларчеве задужбине. На академији ју је подучавала и Бета Вукановић. касније борави у Паризу у време Брака, Пикаса и Матиса, али се враћа у завичак - на Дорћол. На слици Композиција Коњ за љуљање, темпера на папиру.

Аутор фотографије, Muzej pozorišne umetnosti Srbije

Потпис испод фотографије, Соја Јовановић (1922-2002) прва је филмска, позоришна и телевизијска редитељка у Србији. Режирала је први дугометражни филм у боји „Поп Ћира и поп Спира" и прву представу после Другог светског рата. Деда-стриц ове Београђанке био је чувени слкар Паја Јовановић. На слици биста Соје Јовановић, рад Душана Јовановића.