Северна Македонија и обичаји: Галичка свадба - четири дана ритуалног весеља за нов живот младенаца

Галичка свадба je јединствени обичај који се сваке године одржава у време Петровдана у планинском селу Галичник у западном делу Северне Македоније. Овај крај некада су насељавали Мијаци, а од давнина је познат по вишедневним свадбама и богатим народним ношњама. Од 1991. године заживела је идеја о својеврсној манифестафији, свадби која ће оживети традицију и промовисати културу ове етничке заједнице. Младенци се бирају на конкурсу, а услов је да је макар један од њих пореклом из тог краја. Није реткост да се за свадбу ангажују и статисти. На 48. Галичкој свадби младенци су били Елена Дуровска и Илчко Димитров, обоје из Скопља. Мијаци, словeнско племе које је насељавало овај крај бавећи се сточарством, још од 19. века приморано је да га напусти, одлазећи трбухом за крухом. Али важан део идентитета Мијака – свадбе које трају и до четири дана, уз сложени низ обреда и ритуала од којих многи имају паганске корене - и данас се чува. Аутор: Константин Новаковић

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Галичник се налази на обронцима планине Бистра у западном делу Северне Македоније. Ово мијачко село познато је по аутентичној архитектури, јединственом положају, као и богатом културном наслеђу. Захваљујући томе, Галичник је постао важна тачка на туристичкој мапи земље који живи током летње сезоне када у њему бораве викендаши и други посетиоци, док је током зиме село готово празно.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Уочи званичног почетка свадбе, стари сват и девер ките барјак на чији се врх везује букет свећа и крст. Када стари сват, који преузима улогу барјактара, по заласку сунца постави барјак на десну страну куће и запуца из пушке, свадбена церемонија званично може да отпочне.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Након што је пушком оглашен почетак свадбе, поворка предвођена младожењом, девером и другим мушким члановима његове породице одлази да дочека музичаре. Уз звуке тупана и зурли, потом долазе на мали трг у центру села. Тада долази и мајка младожење која носи бокал воде у руци и сито на глави, и почиње сплет традиционалних мијачких игара у којима учествује младожењина родбина.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Кулминацију представља извођење тешкота, можда најпознатијег македонског ора, али и најтежег за извођење. Овај тип плеса, неизоставног дела македонског фолклора, потиче управо из мијачких села, а симболизује пролазак кроз животне тешкоће и носталгију печалбара према родном крају.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Затим се формира поворка чији учесници носе упаљене бакље, а која предвођена младожењом полази ка невестиној кући, на другом крају села. Буктиње имају апотропејску улогу, односно служе како би одагнале зле силе које би могле да науде младенцима.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Након што се невеста, носећи крчаге како би их напунила водом на три сеоске чесме, прикључи поворци, свадбари се враћају на централни трг, што уједно представља последњи чин првог дана венчања.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Други дан свадбе започиње одласком младожење и његове најближе родбине до сеоског гробља како би одали почаст прецима. Формира се поворка праћена музичарима.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Галичка свадба јединствена је прилика да се у природном окружењу прикаже народна ношња Мијака, надалеко познатој по лепоти.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, По доласку на гробље, после молитве за упокојене и паљења свећа на њиховим гробовима, младожења наздравља уз чашу вина и позива присутне на венчање.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Следећи корак је одлазак младожење и чланова његове породице до куће његовог будућег кума, којем се овом приликом званично упућује позив. Галичка свадба састоји се из мноштва елемената који имају различиту симболику. Обред који следи, бријање младожење, симболизује његово одвајање од мајке и приклањање будућој супрузи.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Долазак свадбене колоне предвођене старим сватом у улози барјактара, младожењом са кумом, те његовом родбином и пријатељима у невестин дом такође носи снажну симболику. Када се барјак постави на кућу, следи чин просидбе, свекрва предаје дарове млади, и онда је све спремно за њен одлазак из родитељске куће: све то прати тужна песма хора девојака обучених у народну ношњу.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Након што се ходајући унатрашке опростила од кућног прага и уз помоћ кума и девера попела на коња, велом прекривена невеста уз звуке тупана и зурли заувек напушта родитељски дом.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Свадбену колону у повратку према центру села предводи барјактар који у више наврата тера коња да се пропиње на задње ноге.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Поворка са младенцима и члановима обе фамилије праћена музичарима полако пристиже на сеоски трг где ће се одржати последњи чин свадбене церемоније пре одласка у цркву.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Младу дочекује свекрва са погачом, бокалом вина и ситом. Након што скине вео, она просејава брашно.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Младожењини и младини кумови присуствују венчању у цркви посвећеној светим апостолима Петру и Павлу у центру Галичника. Сам чин одласка у цркву такође је симболичан - свекрва предводи поворку док снопом босиљка умоченим у воду прска испред себе како би одагнала зле силе.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Венчању у цркви присуствују родитељи и најближа родбина младенаца. Откако Галичка свадба постоји као манифестација, парови који ће се венчати бирају се на конкурсу, а услов је да барем један од младенаца мора да води порекло из Галичника.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Ове године одржана је 48. по реду Галичка свадба, на којој је млада била Елена Дуровска, а младожења Илча Димитров.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Овогодишњи младенци, Елена и Илчо, оведени у народну ношњу Мијака, са бурмама и крунама на глави присуствују последњем чину црквеног венчања.

Аутор фотографије, Koнстантин Новаковић/ББЦ

Потпис испод фотографије, До краја церемоније, руке младенаца остају умотане, симболишући јединство и заједнички остатак живота.