Фото-дневник „Авганистан изблиза": Друмом до Херата

Путник и фотограф Константин Новаковић обишао је Авганистан 2013, годинама пре повратка талибана на власт. Одлучио је да на пут у земљу, из које деценијама стижу најстрашније вести о ратним разарањима и нападима, крене копненим превозним средствима - аутомобилима и аутобусима. Јер, како каже, „једино такав вид путовања, у којем путник дели превозна средства са становништвом, утапајући се у локални живот, пружа најбоље могућности да се доживи и схвати земља која се посећује". Како се приближавао Авганистану, све га је више људи упозоравало на опасности - од забринутих пријатеља и породице пре самог пута, до људи у Турској и Ирану који су га питали да ли се опростио од најближих. „Тренутак када сам се поздравио са иранским граничним полицајцем и пешке упутио према граничној контроли Авганистана ће ми остати у сећању до краја живота, јер сам у тада заиста постао свестан да више нема повратка", каже Новаковић. Одатле је, линијским таксијем, стигао до града Херата.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Војска Авганистана је тада контролисала свега неколико магистралних путева у земљи, док су на осталим деоницама били талибански контролни пунктови. Један од проходних био је онај од границе са Ираном до Херата - града у коме сам се први пут сусрео са Авганистаном. Претходно сам недељама истраживао профиле људи из Херата на сајту Каучсурфинг (било их је свега неколико) и одлучио да пишем Акраму, локалном сликару који пигменте сам израђује од песка и мом новом домаћину. Током дана које сам провео са њим и његовим пријатељима из уметничких кругова, био сам ганут гостопримством, добротом и неисквареношћу каква се данас ретко среће, и импресиониран талентом, начином размишљања и обавештеношћу, схватајући колико сам мало знао о Авганистану. Наредних дана истраживао сам Херат, уз претерану опрезност, стално освртање преко рамена и честе позиве домаћина, који је желео да се увери да сам безбедан; На фотографији: аутор у парку у Херату

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Поглед на старо градско језгро Херата, „Бисера Хорасана“ како је у прошлости називан овај најзначајнији град на западу Авганистана и трећи по величини у земљи. Као незаобилазна тачка на Путу свиле током столећа, Херат је постао један од најбогатијих градова Азије, а поставши престоницом Тимуридског царства почетком 15. века постаје интелектуално и уметничко средиште читавог исламског света. Упркос турбулентним збивањима током последњих деценија, Херат је у великој мери очувао идентитет, који је у значајно дефинисан историјским и културним везама са Ираном, али и постао центар трговинске размене са западним суседом.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, У центру града налази се импозантна цитадела која потиче из времена Александра Македонског. Пре десет година завршена је темељна рестаурација овог изузетног споменика културе, захваљујући помоћи Фондације за културу Аге Кана и владе САД. Херат је град са највећим бројем очуваних споменика културе у читавој земљи, са аутентичним старим градским језгом, а непосредно уочи пада под талибанску власт, Унеско је одобрио да се град упише на Светску листу културне баштине.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Поред пилава који се сматра националним јелом, кебаб спада међу најпопуларнија јела у Авганистану. Постоји више регионалних варијација, а углавном се припрема од јагњећег меса и конзумира са наном - пљоснатим хлебом печеним у тандуру.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Деца се играју на импровизованом рингишпилу израђеном од дрвених греда и шипки за арматуру испред Газар Гаха, маузолеја локалног суфије Хауађе Абдулаха Ансарија. Ствар која се у Авганистану одмах примети је неадекватна инфраструктура - лоши путеви, отворени канализациони канали, искључења струје - што је велики контраст у односу на суседни Иран.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Дечаци одевени у традиционалне шалвар камизе купају се у реци Хари, крај старог моста Пол Малан на периферији града на путу који води за Кандахар.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Употреба двоколица као превозног средства опстаје Херату и осталим градовима, а пре свега у руралним срединама широм земље. Овакав тип традиционалног запрежног возила - тонге - још увек се користи широм Индијског потконтинента, од суседног Пакистана до Бангладеша.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Рушевни и накривљени минарети сведоче о некадашњој величини Мусала комплекса, монументалног тимуридског комплекса џамија и медреса који су Британци минирали при повлачењу пред Русима 1885. године. Од укупно 20, данас је остало свега пет минарета којима прети рушење услед вибрација изазваних саобраћајем у њиховој непосредној близини.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Шиитски маузолеј Шахзаде Абдул Касима убраја се међу најзначајније тимуридске грађевине у Херату. У његовој непосредној близини налази се сунитски маузолеј Шахзаде Абдулаха. Бројни ходочасници који посећују обе гробнице сведоче о религијској толеранцији која је у Херату опстала до данашњих дана - осим шиитских и сунитских маузолеја, у граду постоје и старо јеврејско гробље, јака традиција суфизма и култова локалних светитеља. Различитости су успеле да надживе претходну, релативно кратку али трауматичну, владавину талибана. Судбина Херата у светлу најновијих дешавања остаје неизвесна.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Призор из маузолеја Хауађе Галтана Валија - двојица мушкараца покушавају да обуздају пријатеља запоседнутог мистичним трансом. Верује се да место на којем је сахрањен овај суфија поседује чудновату енергију: пошто човек легне и затворених очију замисли жељу, некаква сила је покрене након чега наставља да се неконтролисано котрља око сопствене осе, улазећи у неку врсту религијског транса.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Велика џамија у Херату чија историја сеже до 13. века односно периода Гуридске династије свој коначни изглед добила је средином прошлог века. Ова монументална грађевина данас има функцију саборне џамије и налази се у старом градском језгру.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, Обзиром да је Херат са свих страна у време моје посете био окружен талибанском територијом једини безбедан начин да се стигне у Кабул био је авионом. Било је могуће путовати аутобусом преко Кандахара и Газнија, што је изузетно ризично чак и за саме Авганистанце, услед честих талибанских контролних пунктова. Зато сам одлучио да тај део пута ипак пређем авионом, домаћег авиопревозника Аријана. Због лоше репутације и честих кашњења, ова авиокомпанија је добила надимак „Иншала ерлајнз“.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic/BBC

Потпис испод фотографије, При уласку у авион срео сам младића са качкетом на којем је ћирилицом писало „Црвена звезда“. У кратком разговору ми је рекао како није знао да је Црвена звезда познати фудбалски клуб, већ да је мислио да пише „нешто на руском“.