Кључне лекције из историје: Да ли је Иран Трампова Суецка криза

Рат који су Сједињене Америчке Државе (САД) и Израел покренули против Ирана 28. фебруара изгледа да је постао предвидљив у својој непредвидивости.

Није изненађујуће ни то што објаве америчког председника Доналда Трампа на друштвеним мрежама додатно подгревају нестабилност и потресају светска тржишта, макар и краткотрајно.

Али Трампови коментари нису једини чинилац који одређује ток овог рата - чини се да значајну улогу има и историја.

Неколико недеља од почетка сукоба, стручњаци се све више гледају у прошлост да би разумели потресе и покушали да предвиде у којем правцу би ситуација могла да се развија.

Постоји више примера, али се издвајају три кључна историјска догађаја.

Суецки канал

Од када су 27. марта јеменски Хути, који подржавају Иран, испалили бараж ракета на Израел, први пут од почетка америчко-израелског рата против Ирана, у сукобу је отворен нови фронт.

Улазак у сукоб ове моћне силе која подржава Иран изазива страх од додатних поремећаја у светској економији, јер та оружана група има капацитет да напада поморски саобраћај у Црвеном мору, нарочито у Суецком каналу.

Иако не могу да блокирају овај кључни пловни пут, кроз који иначе пролази око 30 одсто теретних бродова у свету и приближно 15 одсто укупне светске трговине робом, они могу озбиљно да отежају приступ каналу.

Када се томе дода и нестабилност коју Иран ствара у кључном Ормуском мореузу, стручњаци упозоравају да би последице по светску економију могле да буду катастрофалне.

У оваквом контексту, аналитичари наводе Суецку кризу од пре 70 година као важну лекцију о могућим ширим последицама рата који се тренутно води на Блиском истоку.

Када је председник Египта Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал 1956. године, преузео је контролу над једном од кључних светских рута за превоз нафте.

Као одговор, Француска, Уједињено Краљевство (УК) и Израел покушали су, али неуспешно, да поврате контролу над овим каналом.

За Трампа, и његовог савезника израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, историја нуди отрежњујуће примере.

„ Више од свега другог, то је означило да је време Британије као светске силе завршено", каже ББЦ уредник за спољну политику Џереми Боуен.

„Британија је имала империјалну доминацију на Блиском истоку још од Првог светског рата, а ово је био и почетак краја тога".

Тренутне тактике које примењују Техеран и Хути - ограничавање приступа кључним артеријама за светску привреду - подсећају на Насеров одговор из тог периода.

До тренутка када су се англо-француске снаге искрцале на северном делу Суецког канала, Насер је потопио десетине бродова, чиме је блокирао канал и практично пресекао кључну везу Европе са нафтним пољима у Персијском заливу, истиче амерички историчар Алфред В. Мекој.

Тадашњи амерички председник Двајт Ајзенхауер, забринут због могућег ширења опасног фронта у Хладном рату са Совјетским Савезом, такође је интервенисао и приморао Британију и Француску на повлачење.

„До тог тренутка... Британија је била под санкцијама Уједињених нација, њена валута била је на ивици краха, њена аура империјалне моћи је нестала, а њено светско царство почело је да нестаје", пише Мекој.

Ипак, паралеле са данашњим сукобом нису потпуне, каже Боуен.

„Не упоређујем нужно моћ САД-а каква и даље јесте данас са стањем Британије после Другог светског рата.

„Али желим да кажем да све велике силе имају успон и пад.

„А с обзиром на успон Кине, ако у будућности људи почну да говоре о опадању америчке моћи, историчари би овај рат могли да посматрају као једну од успутних станица на том путу, као рат који је покренут без довољно промишљања о последицама".

Да бисмо разумели могуће последице, корисно је погледати и друге лекције из историја у протеклих 70 година.

Нафтна криза 1973. године

У наредним деценијама се поновило блокирање кључних економских токова ради наношења максималне штете, и зато је то сада било предвидљиво, сматрају аналитичари.

Један од најупечатљивијих примера догодио се нешто мање од 20 година после неуспешне суецке интервенције.

„Рат Израела, Египта и Сирије је избио 1973. године.

„Био је то изненадни напад Египта и Сирије на Израел, такозвани Јомкипурски рат (познат и као Рамазански и Октобарски рат).

„А Американци су наоружавали Израел", каже Боуен.

„После тога, арапски свет је узвратио увођењем ембарга који је драстично подигао цену нафте и нанео велику штету Западној Европи".

Тадашњи министар за нафту Саудијске Арабије, шеик Ахмед Заки Јамани, отворено је говорио о томе како ресурси попут нафте, због њеног утицаја на светска тржишта, могу да се користе као средство политичког притиска.

Значајну контролу арапског света над производњом нафте описао је као „нафтно оружје" које може брзо да „сломи" светске економије.

Ембарго је трајао пет месеци, али стручњаци наводе да су се његове последице осећале читаву деценију.

На пример, инфлација је нагло порасла у САД-у, као и у земљама које су у великој мери зависиле од нафте за индустријску производњу, а повећале су се и каматне стопе, јер су централне банке покушавале да обуздају раст трошкова живота.

Иако нафта као роба данас није толико доминантна у свету као што је била пре више од 50 година, њен удео у укупној светској потражњи је мањи него тада, а улагања расту у разноврсније изворе енергије, нарочито на Западу, она је и даље кључни ресурс.

Догађаји из 1973. године и периода после те кризе нуде важне поуке за Доналда Трампа.

Иако САД данас производе више енергије него што троше, за разлику од пре пола века, и даље увозе значајне количине сирове нафте и због тога су осетљиве на цене нафте којом се тргује на светском тржишту.

То би се на крају непосредно одразило на потрошаче у САД-у.

Поред тога, земља би могла да буде погођена и посредно, кроз притиске на њене кључне трговинске партнере у Азији, који немају тако диверсификовано снабдевање енергијом и које су највише погођене тренутном несташицом нафте.

„Оно што се сада дешава није да Саудијци, Емирати и други неће да продају нафту њиховим купцима у Европи", каже Боуен.

„Већ им Иран, а потенцијално и Хути, много отежавају да та нафта уопште стигне до њихових тржишта.

„Нафта је изузетно важна.

„Ако прекинете те токове снабдевања, изазваћете много поремећаја у свету".

Ирачко-ирански рат

Историчари наводе да Ирачко-ирански рат, који је обележио већи део 1980-их, нуди Трампу новије и убедљивије историјске примере како противници Вашингтона могу да блокирају кључне економске артерије.

У каснијим фазама тог рата, поморски саобраћај кроз Ормуски мореуз био је мета напада и Техерана и Багдада, јер су покушавали, како сматрају аналитичари, да велике светске силе увуку у сукоб.

Средином и крајем 1980-их, напади су постали толико интензивни да је Кувајт затражио међународну помоћ за безбедан пролаз његових бродова кроз мореуз.

Вашингтон је пристао, не желећи да га предухитри Москва, противник у Хладном рату.

Погледајте видео о ирачко-иранском рату: Живот деце војника у Ирану

Операција пратње танкера, названа Искрена намера, почела је у јулу 1987. године, али је убрзо постала велика срамота за САД, јер је брод Бриџитон, који је требало да штити танкере, налетео на иранску мину на путу ка Кувајту.

Стручњаци кажу да је овај инцидент показао колико су америчке способности за уклањање мина у мореузу биле неадекватне, и тај проблем је био присутан током целе операције.

Ако се вратимо на данашњи сукоб, недавни позив Трампа другим државама да пруже оперативну подршку обезбеђивањем поморске пратње да би Ормуски мореуз остао отворен, указује на очигледне сличности.

Међутим, аналитичари сматрају да су данас изазови за Вашингтон још већи, имајући у виду да су се средства ратовања проширила - на пример, сада се користе беспилотне летелице - као и чињеницу да Иран више не води исцрпљујући дуготрајни рат са Ираком.

Историја нуди бројне лекције свима који су укључени у рат који се тренутно води на Блиском истоку, не само главним учесницима.

Од тога колико пажљиво узимају у обзир ове лекције, вероватно ће у великој мери зависити правац и трајање превирања у свету.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk