Ključna pitanja o ratu protiv Irana na koja Tramp nije odgovorio

Obraćanje američkog predsednika Donalda Trampa iz Bele kuće 1. aprila bilo je, uprkos nekim ranijim spekulacijama i očekivanjima, uglavnom ponavljanje onoga što je danima govorio o ratu protiv Irana.

„Ključni strateški ciljevi“ američko-izraelske vojne operacije „bliže se kraju“ posle mesec dana rata, rekao je Tramp u 20-minutnom govoru u udarnom terminu.

Predvideo je da će rat trajati „još dve do tri nedelje".

Bilo je i uobičajenih pretnji Iranu, među kojima i ponovljeno obećanje da će ga tako bombardovati da će ga „vratiti u kameno doba“.

Ako biste kopirali i nalepili njegove objave na društvenoj mreži Istina (Truth Social) tokom poslednje nedelje ili nešto duže, dobili biste isto ovo što je rekao u obraćanju naciji.

Tramp je pokušao da ubedi Amerikance u prednosti ovog rata.

Za to postoji dobar razlog, jer ankete pokazuju da većina birača ne odobrava vojnu operaciju koju je pokrenuo 28. februara.

Tramp je pozvao Amerikance da ovaj rat vide kao „investiciju“ u vlastitu budućnost i sugerisao da to nije ništa u poređenju sa drugim sukobima tokom prošlog veka ili više onih u kojima su SAD bile uključene mnogo duže.

Ali u ovom obraćanju nije bilo mnogo toga za one koji su se nadali jasnim odgovorima o tome kuda ide ovaj rat ili o potencijalnim izlaznim strategijama SAD.

Bilo je očiglednih propusta koji ostavljaju mnoštvo pitanja bez odgovora.

Prvo, Izrael i dalje napada Iran i trpi protivudare dronovima i raketama.

Ključno pitanje je da li se vlada izraelskog premijera Benjamina Netanjahua slaže sa rasporedom od još nekoliko nedelja koji je dao Tramp.

U ovom trenutku, jednostavno, ne znamo u ovom trenutku.

Drugo, šta se desilo sa mirovnim planom od 15 tačaka koji je sastavila Bela kuća i tražila od Irana da ga prihvati pre samo nekoliko dana?

Tramp ga nije pomenuo u govoru 1. aprila uveče.

Da li Vašington sada odustaje od mnogih zahteva, među kojima i uzimanje iranskih zaliha obogaćenog uranijuma?

I to je nejasno.

Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, jednog od najprometnijih kanala za prevoz nafte na svetu, koji Iran efikasno blokira od početka rata, centralno je pitanje u ovom sukobu.

Međutim, Tramp, čini se, nema čvrst stav o tome.

U jednom trenutku zahteva od Irana da dozvoli prolaz tankera, a u sledećem govori saveznicima da sami reše problem.

„Idite do moreuza i jednostavno ga zauzmite, zaštitite ga, koristite ga za sebe“, rekao je 1. aprila.

„Teži deo posla je gotov, tako da bi trebalo da bude lako.“

Zatim je jednostavno rekao, bez daljeg objašnjavanja, da će moreuz biti ponovo otvoren „prirodno“ kada se rat završi.

To verovatno neće uveriti one koji su zabrinuti zbog cena nafte.

Trampova oštra kritika nekih saveznika - rekao je u jednom trenutku da bi trebalo da „skupe malo hrabrosti“ i povedu operaciju ponovnog otvaranja moreuza - usledila je pošto je u intervjuu ranije istog dana pomenuo ideju o povlačenju iz NATO-a.

Ali o tome ništa nije rekao u govoru, uprkos medijskim spekulacijama da će ona biti ključni deo njegovog obraćanja.

Još jedno ključno neodgovoreno pitanje odnosi se na angažovanje kopnenih snaga.

Šta će hiljade marinaca i padobranaca zapravo raditi Bliskom istoku, a nastavljaju da pristižu?

Istina je da posle ovog obraćanja naciji, zapravo nismo ništa mudriji o tome šta Tramp vidi kao pobedu u ovom ratu.

A s obzirom na često kontradiktornu prirodu njegovih izjava iz dana u dan, sve se može promeniti u bilo kom trenutku.

U međuvremenu, prosečna cena goriva u SAD je premašila četiri dolara po galonu prvi put za skoro četiri godine, a Trampov rejting je u padu, samo nekoliko meseci pre ključnih izbora na sredini mandata koji će odrediti kontrolu nad Kongresom.

Gledamo američkog predsednika koji traži izlaz iz rata - i još razmišlja kako da ga pronađe.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk